#zlostavljanje na poslu

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ deo 001

Započeto : 22 Oktobar 2019               

BIO : CURICULUM VITAE PRE UVODA

Moje ime je Olivera .

Rođena sam 23.10.1965. u Sokobanji, u Jugoslaviji.

Po obrazovanju sam pravnik, imam diplomu Niškog univerziteta na kojoj piše da sam pravnik , ali se tim poslom nisam nikad bavila. 

Moj  CV je  galimatijas koji prati dešavanja u mom privatnom životu.  Bila sam: pripravnik u pisarnici suda u trajanju od deset dana i plata je bila ekvivalent gajbi paradajza pa sam dala otkaz posle 15 dana. Odlučila sam tada da mi je važnije da besplatno čuvam svoju malu decu, nego da idem na "posao". Bila sam i zubna sestra, dispečer u  taksi službi, radila u tri smene za  neke smešne pare, pečatorezac i graver na američkoj laserskoj mašini u svojoj zanatskoj radnji, uzgajivač rasnih pasa, prodavac lekovitih trava na pijaci...  

Nezaposlena, u depresiji, razvedena od 2003  sa dvoje dece  na školovanju i kasnije na studijama. 2005 sam podigla kredit za privatni biznis, koji je u zemlji čudesa, osuđen na propast. Moju propast naravno, koja me prati od 2011 kad sam zatvorila zanatsku radnju za izradu pečata i suvenira, jer su pečati  ukinuti, a suvenire prave Kinezi, ostali ih preprodaju.

Ovo je moja priča o  privremenom radu na crno u Nemačkoj od  2019 godine, na poslu dvadeset četvoročasovne negovateljice.

Prema podacima iz 2022 godine u Nemačkoj ima 18,66 miliona  ljudi starijih od 65 godina, 22, 41% od ukupno 83 294 633 stanovnika prema popisu iz 2021.  

5 miliona i 875 740 ljudi je starije od 80 godina i to je grupa kojoj je najviše potrebna pomoć u svakodnevnom životu uz eventualnu medicinsku pomoć.  O ostarelim Nemcima se brinu  u staračkim domovima, ako imaju novca da to plate, oko 5000 mesečno ili u njihovim domovima žive negovateljice koje se brinu o njima, a  plaćaju ih koliko god mogu MALO , u odnosu na rad koji one ulažu u tom aranžmanu i u odnosu na vreme koje su preko dana angažovane.  Najčešće su to dogovori na crno, tzv švarc arbajt jer je najjeftinije za njih. Nemci su jedini u EU koji se mire s tim da u njihovim domovima žive  osobe bez  EU pasoša. Već u  Austriji i okolnim zemljama, traže se isključivo negovateljice sa  EU papirima i radi se na „belo“ tj legalno uz uplatu staža, plate i putnih troškova.

Plate se u Nemačkoj kreću od 1000 do 2000 eura, zavisno od stanja pacijenta ili stare osobe. A zavisno i od priliva radne snage iz  ex  SSSR zemalja, sa Filipina ili iz Afrike. Postoje i agencije koje im obezbeđuju legalne negovateljice, ali su njihovi aranžmani sramni. Oni naplaćuju od 2500 do preko 3000 eura mesečno od čega negovateljica dobija 1400 do 1800 eura , ostalo je masna provizija za par telefonskih poziva u pronalaženju odgovarajuće osobe za traženo radno mesto. Oni navodno nude neke dodatne usluge, kao što je zaštita negovateljice od raznih zloupotreba , ili u slučaju bolesti nje ili pacijenta o kome se brinu. Njihove priče su raznolike, jer ima i pouzdanih posrednika koji ispoštuju dogovor.

Ima raznih i staraca o kojima se negovateljica brine.

Neki su kulturni, zahvalni, pristojni, darežljivi, pažljivi , skromni u zahtevima , a neki su užasni, arogantni, nadmeni, zlobni, nervozni, ljutiti, sluđeni, nezadovoljni, prgavi, dosadni.. nepodnošljivi .

U ovaj posao se ulaže mnogo vremena, nerava, strpljenja, požrtvovanosti, veština, rada , trpljenja , uskraćenosti, predanosti ... Ali nikad ne treba ići preko granica dostojanstva i trpeti nečije zlostavljanje i prevare samo radi novca. Previše je ljudi koji ipak iskorišćavaju negovateljice i žive na njihovoj grbači, a da to nije zaista i nužno. Za posao negovateljice je najbitnije da se nauči nemački jezik i ovlada pravilima i ustrojstvima njihovog načina života. Posle nekoliko štela - kako se zovu ti radni aranžmani, negovateljica se može smatrati PREKALJENOM.

UVOD

22 Oktobar 2019               

Gastarbajterska je tuga pregolema

„Ceo život sam štedela, paru na paru, pušila najgoru krdžu, jela koske i kačamak, i šta sam uštedela? -NIŠTA! „   Rahela Ferari

( Gastarbajter - radnik -stranac u prevodu - )

Sa 54  godine sam se i ja pridružila reci  ljudi koji odlaze iz Srbije u poteri za novcem.  

Iznenada me je pozvala  poznanica sa kojom sam radila  zajedno pre desetak godina. Radile smo za neke tragikomične pare  u   taksi službi kao dispečerke, pa su nam se putevi razišli  posle toga, da bi se ponovo  čule pre mesec dana.  Pitala me je da li hoću da je zamenim na poslu u  Nemačkoj na tri meseca, objasnila  šta se i kako se radi  i naravno, posle kraćeg razmišljanja sam odlučila da prihvatim ponudu  i krenem za Nemačku.  Ovde ionako nisam imala preča posla ni posla uopšte.

Krenula sam  autobusom iz  Sokobanje do Beograda, pa do Novog Sada,  odakle sam  imala prevoz kombijem  na kućnu adresu.  Taj prevoz sam čekala na dogovorenom mestu pored autobuske stanice, na parkingu  Mek Donaldsa. Kombi  je  krenuo  seoskim putevima po Bačkoj   da bi pokupio  još pet žena  na raznim adresama.

Na  svim  kapijama ista slika. Uplakani ljudi  ispraćaju svoju  ćerku, majku, baku  koja  je pošla  trbuhom za kruhom u tuđinu. U okviru kapije  crnokosa devojčica  stoji nepomično i gleda za mamom  koja  se pozdravlja sa  familijom, pretura po tašni poslednji put proveravajući da li je sve ponela. Njihovi  pogledi su uprti na razne strane, žena  je  nervozna pred put  i ne zna u koga će pre da gleda  -  u svoje najmilije koje ostavlja  na neko vreme, u  vozača  sa kojim treba da razmeni informacije, da spakuje torbe u  kombi, u žene koje već sede u kombiju i čekaju  nastavak putovanja ... U toj žurbi i zbrci  zaboravlja na svoju devojčicu koja i dalje  samo  nepomično zuri  odmotavajući  dalje  film svog  nesrećnog detinjstva. Devojčica neće videti svoju mamu sledećih tri meseca. Za nju je to čitava večnost samoće, jer mama je ceo svet za nju. Žena se na brzinu  ponovo pozdravlja sa svojima i ulazi u kombi , a njeni ostaju da mašu dok  kombi ne nestane iza ćoška.  

Kao da se nije ništa desilo ...  

Nastavljamo dalje do  sledeće kapije  ispred koje čekaju   baka i deka,  muž koji nosi kofere i   još jedna žena  spremna da krene put Nemačke.   -Deda  je ceo dan preplakao.  -  kaže ta žena  kad je ušla u kola.

Evo, i ja osećam njegove suze...

Iako je  taj kombi  u kome sam se vozila , samo mali, malecni deo konvoja žena koje odlaze u Nemačku da čuvaju njihove babe i dede za pare, dok naši  starci stare skoro besplatno   i njih  mi više ne možemo da čuvamo  besplatno,  iako nemamo ništa protiv, ali njihove penzije su toliko mizerne da  se za čas pretvore u lekove i račune, isto ko i naše plate  i  onda nas muka natera da se odmetnemo  iz  svoje zemlje  u poteru  za eurima. 

Apsurd je što  mi volimo da čuvamo naše roditelje, ili barem nemamo ništa protiv da živimo s njima u istoj kući,  a moramo da ih ostavimo da bi išli  da čuvamo stare Nemce  koji ničim to nisu zaslužili.  I taj  Nemac  je išo na posao četrdeset godina da bi  stekao penziju, isto kao i naš deda koji  prima crkavicu  i glasa za  neke tamo pogrešne ljude koji se igraju njegovim životom, sigurnoću, zdravljem  i  stanjem uma.   Naše bake su  ceo svoj život dale za svoju decu i unuke , i jedino što imaju su  tegle pekmeza, ajvara, široki osmeh  i veliko srce da podaju svojoj deci  i dan danas.  Zaslužile su  da ih dvorimo  kao kraljice pod njihove stare dane  a mi  u hordama odlazimo da čuvamo stare Nemice koje su ceo svoj vek mislile samo na sebe, kako da šparaju, kako  da se provedu i uvek su imale kućne pomoćnice.  Svoju decu su  izbacile iz kuća čim su se osamostalili ili da bi se osamostalili  i danas  ta njihova deca plaćaju  Srpkinje i ostale Ex Jugoslovenke da im čuvaju  stare roditelje ili  oni sami plaćaju jer im se tako može.

....

Konačno smo krenuli put granice  i vozači su nam saopštili  kako da lažemo, koliko ostajemo, koliko para nosimo,   da li švercujemo cigare jer je sad dozvoljeno da  preneseš 40 cigareta  max.   Ja sam  imala dve kutije  + jednu otvorenu   i to sam rekla Mađarici  carinici  koja mi je pretresala kofer kao da je tražila drogu, preturala mi po cipelama, otvarala  rajsferšluse,  njuškala...   

Na kulturnim granicama ti puste torbu kroz  skener i  ne kopaju ti po dostojanstvu , ne izvlače ti gaće  na uvid, nisu u potrazi za  četres prvom  ilegalnom cigarom !!!  

Ta  mršava žena je tim službenim postupkom odavala nešto bolesno poremećeno u sebi... Jer to nije bila rutinska provera  -  dva tri pogleda, nego predugačko preturanje po tuđim  ličnim stvarima, garderobi, vešu, peškirima i slično,  šta se već nosi za takve prilike. Bilo je u tom kombiju puno torbi  ali je  ona odabrala baš moj kofer i  nije odustajala  dok  nije  bukvalno svaku stvar prepipala. U koferu mi je bila i torba sa laptopom  koju nije otvarala  - a u kojoj je ladno mogla da bude  litra heroina  shodno pretresu.

Putovanje apsurda  - se nastavilo  - tako da ta  carinska službenica i ne bi trebalo da bude normalna, inače bi odudarala od  atmosfere, poente koje nema, odlike  putovanja.  Ljudi u uniformama  su  pomno kontrolisali ljude  bez uniforme i za svaki prelazak granice, postojala su pravila na belo i na crno, ko  šta nosi i švercuje,  ko može da pređe i prođe, nad kim se bukvalno iživljavaju, kome  jebu milosnu majku, ko je  žtrveni jarac u tim ujdurmama, ko švercuje drogu, ko prolazi, ko je „zec“ a ko  mula,  koga  „uhvate“ a koga i kako puste. Ko švercuje  cigarete i   migrante. S kojim plenom se slikaju za novine i televiziju, a od koga uzimaju velike pare za prelazak tih  izmišljenih crta koje okružuju države a koje inače u prirodi ne postoje. 

Posle mađarske granice otvara se  EUROPSKA UNIJA  nacija  koje  se međusobno ne podnose, nipodaštavaju i  čak mrze i preziru.    

Nepregledne  kolone kamiona  i kamiona i kamiona odaje čitav jedan svet koji živi noću na točkovima ...  Jata  kargo   prikolica  plove noću drumovima prevozeći  tone i tone robe na razne strane  EU. Toga nema na vestima kao  izveštaj o udarničkim poduhvatima  firmi koje ih šalju tamo vamo... to je vajda  normalno do te mere da nije vest  ... kao što su nenormalne vesti koje mi  svaki dan slušamo. Nigde van puteva nemamo prilike da ih oko sebe i vidimo  .. Na našim drumovima nema toliko kamiona, a ako ih i ima  uglavnom su  strani  ... naših ima ali u zanemarljivom broju u odnosu na ovo što sam videla u noći u kojoj sam putovala  hiljadama kilometara ka  centralnom južnom delu Nemačke.   Negde pred jutro došli smo  u zonu Štutgarta.  Nebrojenim kamionima  počeli su da se pridružuju automobili, reke automobila  hrlile su na posao  u pet sati ujutru.  

Hiljade ljudi  vozilo se  u dan  koji će im doneti sigurnost,  opušten život, izvesnost, motivaciju  i  razloge za  radosti u životu.   

Kod nas se namrgođeni ljudi vuku na posao, guraju se u pretrpanim gradskim prevozima, ganjaju se sa bus plus kontrolorima,  idu da otaljaju  taj dan  koji će im doneti nove brige zbog neplaćenih računa, nemogućnosti da na vreme plate deci knjige i pošalju ih na ekskurziju  jer ide zima i  noge su im porasle pa  ne mogu da nose čizme od prošle godine, a i zimske jakne su im male pa im trebaju nove  i od svega ih boli glava  jer sve to košta kao  dve njihove plate  bez leba i s lebom, bez računa  i dažbina koje treba platiti ...

Na vestima se vrti nešto drugo, presecaju se vrpce svaki dan, otvaraju neki drumovi,  mostovi, gradi  se, zida se... Neki izveštačeno srećni ljudi  skakuću u  glanc novim stanovima opremljenim po poslednjoj modi i koriste razne šarene proizvode koji im mnogo pomažu da budu srećni.  A izvršitelji haraju napolju... otimaju ljudima stare zapuštene stanove, jedini krov nad glavom zbog neplaćenih mesečnih računa. Kasnije dele plen sa nadležnim organima koji fingiraju prodaju tih stanova za pogubno male pare  i dele plen međusobno. Ponekad im se pohlepe sukobe, jer kakvi su prema narodu, takvi su i među sobom, pa izađe na videlo po neka afera, ali  ništa bitno da bi promenilo išta.

I  tako se mi nečujno krčakamo u raznim nesrećama već decenijama pa samo  i otupeli.  Usne su nam se  srozale u  naopačko slovo U.  

U  Srbiji više nema  radosti, osmeha  i želje da se  družimo s ljudima, jer su nam dosadile kukumavke,  a i sve to košta.

......

Da li se baš sve vrti oko  novca  i za čim  se to toliko žali kad smo primorani da ipak napustimo Srbiju i odemo u tuđinu da živimo na kratko ili na duže vreme?

Kad dođeš u Nemačku  i u kontaktu s Nemcima vidiš  kakvi su oni  narod  ustvari, dođe ti da se ubiješ.   Kod  Nemca se sve zna  unapred  i on se ne buni da uđe u sistem  kome će "robovati"  ceo svoj radni vek. Oni su disciplinovani, vredni  i  imaju jaku i  bogatu privredu.  I večno pitanje kako to da smo mi Srbi vredni kad dođemo da radimo kod Nemca  a u našoj zemlji važimo za lenštine i džabolebaroše???

Odgovor je toliko prost, ali niko do sad  nije odgovorio a da se ne nađe neko pametan da protivureči kad mu se kaže da ljudi neće da rade za džabe, sem ako baš moraju.

Ali Srbi ipak rade za siću  tj za platu od dvesta - trista eura. 

I svako ko NEĆE da radi za dvesta eura, jer bar nešto kapne svaki mesec, jer je dvesta eura bolje nego nula eura  - taj  će biti stavljen na stub srama kao  džabolebonja , lenčuga, mamin i tatin razmaženi sin.

I  koji  gle čuda, taj nezaposleni troši više  na sebe nego  siromah koji radi za bednih dvesta eura mesečno.   Mladi ljudi neće da se zapošljavaju u ropskim firmama   koje daju crkavice za platu jer uvek ima neko ko hoće da radi  tj ko mora da radi za crkavicu – i njihova politika je upravo to – ako nećeš ti ima ko hoće  - Oni ne oskudevaju u radnicima  iako im  ne daju slobodne dane,  slobodne vikende, osmočasovno radno vreme , godišnje odmore. 

Sve su ukinuli! 

ZUR  ILI ZAKON O UDRUŽENOM RADU  TREBA PROUČAVATI KAO SVOJEVRSTAN  FENOMEN koji je  zaista štitio radnička prava  i  za čijeg važenja su ljudi mogli da prežive lagodno mesec od svog rada i plate,  da odu na letovanje i da  prave kuće  u kojima mi  sada živimo. Mi  nismo mogli da  sagradimo ni kućice za pse. Mi smo generacije koje  masovno odlazi  iz  svoje zemlje ... 

Imamo mi pravo da nećemo da radimo  za crkavicu  i to je sve.

Ali s druge strane život košta... I  kad dođeš  neminovno u debeli minus, udariš glavom o zid  ili ti na vrata dođu izvršitelji,  kojih je sve više za sve manje sume dugovanja, onda mora nešto drastično da se uradi.  A šta ćeš drastičnije, nego da napustiš svoje ognjište, svoju kuću i svoju familiju  i da odeš  iz svoje zemlje? 

Sad više ne važi  ni Cecina pesma  - IDI DOK SI MLAD !!!  -  Sad odlaze svi koji mogu  iole da rade  neki posao.  Da izdrže put do Nemačke, da znaju koju reč dojča, ili imaju google prevodioca  da se sporazumeju malo sporije ali ipak efikasno. I najveći cicija Švaba platiće te  pet puta više nego  cicija Srbin  vajni preduzetnik kome  su na grbači  svi mogući inspektori  koji  ga kalpe  za razne gluposti koje moraju da imaju po zakonu   i  koji se pogađaju se s njima  koju najmanju kaznu da im razrežu  ako su dobre volje ili da ih oteraju u dužničko ropstvo ako im je šef bio besan tog dana  Isti ti  inspektori nikad, nigde  ništa ne plaćaju,  jer preduzetnicima ne treba veza, mito nije po zakonu, nego im treba prijateljski nastrojen inspektor koga mogu da ulizički potapšu po rameni i tutnu mu kesu robe za džabe. Neko kesu, neko džak, neko kamion robe već prema apetitima inspektora i mogućnostima preduzetnika - kolika mu veza treba i za šta mu treba. Pardon,  ne veza, nego "prijatelj". 

Pa tako  se  kod  sudije za prekršaje završava posao sa  zimskim i letnjim paketima, naravno besplatnim  potrepštinama  za domaćinstvo  koje  sudija ne da ne može  svojoj porodici da priušti, nego prosto,  jebe mu  se da  vadi svoju karticu ili keš iz novčanika ..   Zimski paket za one koji ovo prvi put čuju sadrži   trideset tegli   razne  gotove zimnice, nekoliko  boca kečapa, majoneza,  koje kilo „Zlatiborca“    itd ... Letnji  paketi sadrži džemove,  razna  alkoholna pića, kafe  finije  i slično ..    

Tržišni inspektor ima  proždrljive mačke koje  ni jednu  drugu hranu sem wiskasa neće ni da omirišu  i  on  svako malo  izađe iz poljoprivredne apoteke natovaren sa  NEPLAĆENIH   DVA TRI KILA  MAČEĆE HRANE.

DEO O PLAĆANJU SE PREĆUTNO PREĆUTKUJE ,  NE POMINJE,  KAO NEŠTO NAJNORMALNIJE - da izađeš iz prodavnice  i ne  pomisliš da platiš za robu koju si izneo – a gle  čuda  - tvoj državni poso je  upravo  da  kontrolišeš to tržšte  - ako si tržišni  inspektor   koji svoju robu ne plaća ni u jednoj prodavncii u koju ulazi.  I njemu se prosto jebe da plati. A oni su se toliko izbezobrazili da izvode prave male predstave kad idu da kontrolišu prodavce da li izdaju fiskalne račune. Ti fantomski kupci se prosto zajebavaju sa radnicima na kasama, kao u žurbi su, lažu da im ne trebaju računi i mnogi nasedaju na te njihove zamke, a posledice su katastrofalne po preduzetnika čijeg radnika oni namerno prevare da ne izda račun. Od procedure propasti, preduzetnika može da spasi samo snimak sa sigurnosne kamere, na sudu, inače mogu da ga oteraju u dužničko ropstvo ili u samoubistvo, bez preterivanja i bez pardona.

I  posle  ne treba da se pitamo zašto preduzetnici u Srbijji  ne daju plate  veće od dvesta eura.  PA NE MOGU DA POSTIGNU DA NAHRANE DEBELE GUSKE   i  razne predatore koji im se sa aktovakama  muvaju oko firmi, da isplaćaju  zakupe za poslovne prostore, duplo skuplje tarife za vodu i struju,  da isplate  doprinose  za radnike  i za sebe , da  ne duguju  državnoj upravi porez, koja te zelenaški kamati  ako  duguješ  sto dinara  - posle deset godina to  naraste na sto eura...   

Ali i da se kojim pukim, pukim, pukim slučajem desi .. da neko naredi .. ili   se ne daj bože steknu uslovi da plate u Srbiji budu  hiljadu eura  -  onda  bi  i sve  što danas plaćamo poskupelo PET PUTA  RAVNO , A MOŽDA I DESET PUTA    .. iako inflacija ne miruje iako euro miruje, cigare su kod nas svakih  mesec dva skuplje za deset dinara.. gorivo je poskupelo  desetak puta za  poslednjih desetak godina iako euro nije toliko skočio ...  I sve cene  na malo  rastu po malo svakih par meseci iako smo obnevideli od  bilborda za razna sniženja, rasprodaje ili AKCIJE KAKO SE TO MODERNO KAŽE DANAS.  Sve je na veštačkom sniženju  od nerealne proivoljno navedene cene u proglasu za „akciju“   i prodaja je postala nezamisliva bez tih kobajagi „akcija“ pa natpise "AKCIJA"  MOŽEMO DA VIDIMO I PO BUVLJACIMA    ILI NA  ZELENIM PIJACAMA  -  Akcija  dve lubenice za trista dinara   ..ili   tri kila paprika otave za sto dinara.  Pa tako  jedini ko realno bude zakinut  za cenu svoga  težačkog rada bude taj seljak  koji na pijaci  prodaje  svoje mukotrpno   odgajene proizvode za crkavicu.   I  narod se besomučno cenjka sa njima, isti onaj narod koji ostavlja  bakšiše konobarima  da bi se o njima pričalo da su dase  i  lafice.  

U  Nemačkoj  je po  radnjama  SVE JEFTINIJE NEGO KOD NAS U SRBIJI.  Šampon  u Srbjiji nemereš kupiti   za  50 centi, pa i da je  pakovanje uzorak. Nema šanse da kupiš porodični sladoled  za euro,  pa i kad su septembarska sniženja kod naših  LIDERA U SVETU SLADOLEDA.  

Mnogo neobjašnjivih pojava ima  u  tim tržišnim tokovima ...   Kirije bi kod nas otišle  u nebesa , i iznajmljivanje stanova  bi spalo na arapske šeike ako kojim pukim pukim slučajem zalutaju u Beograd    ili  slete na  Car Konstantinov aerodrom ...   Hleb  bi bio  hiljadu dinara ,  paprike   sto dinara komad  i dvesta akoćeš da biraš. Svako bi  bio NEZADRŽIV  DA SE DOČEPA SVOG DELA KOLAČA  I SVE BI  UBRZO BILO PO STAROM ILI JOŠ GORE ŠTO SE TIČE KUPOVNE MOĆI PROSEČNE PLATE U  SERBIJI ZEMLJI ČUDA  .. EKONOMSKIH I SVAKAKVIH ...   jedino bi možda cigare ostale  na  sadašnjem nivou   - a možda i ne bi  ...  jer je kod nas sve naopako ... U Nemačkoj su cigare deset eura pakla, a kod nas  dva  eura   i  narod masovno puši krdžu koju   je kupio na crno   i mota ..

Tako da   je kod nas važno samo da ne bude još gore , jer da bude  bolje – odavano smo ukapirali da neće, iako nas oni koji nas ionako smatraju  debilima lažu u vreme izbora da  će biti bolje  .. kad nas prime u evropsku uniju, kad onii dođu na vlast, kad ovo i ono ...  i  ostaresmo  a nismo dočekali to bolje ... pa nam je  DOBRO I ODLIČNO AKO NIJE GORE OD OVOG SRANJA KOJE JE DANAS. 

Svanulo je i jutro u kombiju, otvorila su se nepregledna polja u jesenjoj magli. Ponegde su se probijali redovi narandžastih tikvi koje još nisu sakupljene sa nijva. Sivilo i vlaga su bili isti kao i u Srbiji, ali nije bilo zapuštene sasušene ttravuljine i žbunja pored puteva. Sve je uredno održavano, pedantno kako i dolikuje Nemcima. Jutro je uveliko odmaklo, kad sam dobila obaveštenje da treba da stignem oko podneva na adresu. Bilo je to mojih prvih 24 sata provedenih u vožnji, skupljenih kolena, utrnulih nogu, bez sna , koje nikada neću zaboraviti.

Ja piskaram i razmišljam dok se vozim i pravim zabeleške u porukama na mobilnom koje šaljem sama sebi, da ne bih zaboravila šta mi se sve motalo po glavi dok sam se vozila po prvi put u svom životu ka Nemačkoj i nepoznatoj ženi kod koje treba da radim za 1200 eura mesečno plus novac za  putne troškove.

Napomena: PRIČA JE AUTENTIČNO MOJA. Fotografije u objavama su moje. Sva imena sem mog, su promenjena, radi zaštite identiteta i moje zaštite od eventualnih nepoželjnih situacija. Priče opisuju stvarne događaje na štelama koje sam imala.

[psihocose]

Posledice zlostavljanja na poslu mogu trajati godinama

Posledice zlostavljanja na poslu mogu trajati godinama

Mobing ili zlostavljanje na poslu je agresivno ponašanje koje se i dalje krije u mnogim okruženjima. Međutim, uticaj ovih situacija je ogroman i može trajati godinama, uzrokijući trajni posttraumatski stresni poremećaj kod žrtve.

Posledice zlostavljanja i uznemiravanja na poslu imaju visoku psihološku cenu. Ne iznenađuje što je mobing danas jedan od glavnih problema na poslu.

Suočeni smo sa…

[mndstz]

15 ideja koje će vam promeniti život

Američka spisateljica Helen Keler je jednom rekla da ljudi ne vole da misle jer iz razmišljanja slede zaključci, a ti zaključci nisu uvek prijatni. Međutim, ako naučite kako da mislite, možete da transformišete svoj život. Evo nekih saveta. 1. Mislite dosta, delajte malo Želite da izgradite veliku kompaniju? Da promenite živote ljudi? Da date svoj doprinos svetu? Da zaradite milion? Nikada ne dozvolite da vas bilo šta sprečava da razmišljate o tim idejama, i nikako ne dozvolite sebi da razmišljate koliko je to teško i da to drugi ljudi već rade. Pa, šta? Ciljajte visoko, nemate šta da izgubite! Ono što je važno je da preduzimate male korake. Radite, trudite se i budite praktični. Treba vam jedna velika pobeda, a ako ne postavite visok cilj, i ishod će biti manji. 2. Problemi su neodgovorena pitanja Ne dopustite sebi da "odlepite" kada naiđete na problem. Svaki put kada ste pod stresom zbog problema, praktično sabotirate svoj život, a to je potpuno nepotrebno. Zapamtite ovo: problem je pitanje na koje nemate odgovor. Ostanite mirni i smislite odgovor. 3. Izgradite vezu na čvrstoj podlozi Evo nekoliko pogrešnih razloga da budete u vezi: novac, strah od samoće, zlostavljanje, potreba za pažnjom. Ako veza u kojoj ste nije dobra i već ste dali sve od sebe da je popravite, vreme je da krenete dalje. Imajte na umu i da bi svaka veza trebalo da bude izgrađena na čvrstoj osnovi, poput: ljubavi, poštovanja, podrške, poverenja, strpljenja, dobrog društva, smeha, i još podrške. 4. Ništa u životu nije besplatno Kako god okrenete, sve u životu plaćate - novcem, vremenom (što je najvrednije što imate) ili nekim drugim resursima. Život je biznis, a pametni poslovni ljudi svoje resurse troše pažljivo. Zato budite donekle proračunati i ne traćite resurse, posebno svoje vreme. 5. Ne plašite se da donesete odluku Najgore je kada treba da donesete odluku, a vi nikako da "povučete okidač". Čekate, odlažete, odugovlačite, sumnjate, istražujete… a sve je to beskorisno. Saberite se i čvrsto odlučite to što treba. A kada donesete pogrešnu odluku, izvinite se i donesite sledeću odluku. 6. Odlučite da budete vođa - danas Ponekad ste lider, ponekad onaj ko prati. Možda ste na poslu vođa, a pratilac kod kuće, i u tome nema ništa loše. I imajte na umu da biti vođa ponekad nema nikakve veze sa titulom ili poslovnom funkciojom. Znate šta je pogrešno? Kada svi gledaju jedni u druge jer niko ne želi da preuzme odgovornost. Odlučite da ćete preuzeti odgovornost. I eto, već ste vođa. 7. Produktivnost vodi do rezultata Postoji samo jedna stvar koja vam može pomoći da napravite nešto ni iz čega: rad. Koliko god da radite, trudite se još više ako želite da napredujete. Vodite računa o tome da uvek budete efikasni, bez razvlačenja - završite jednu stvar i pređite na sledeću. 8. Razmišljajte o sebi kao o prodavcu Svako je na neki način prodavac. Kada se udvarate nekome, pokušavate da toj osobi "prodate" sebe. Isto važi i kada pokušavate da dobijete posao. Kada prodajte, budite transparentni, iskreni i gađajte pravo u metu. Ne trošite svoje vreme na ljude kojima se ne sviđate. Prodaja nije u tome koliko ljudi ne želi vas ili vaš proizvod. Poenta je da nađete ljude koji žele. 9. Ako želite više samopouzdanja, radite na sebi Ukoliko ne verujete u sebe, ne pokušavajte da svoje samopouzdanje pronađete u motivacionim objavama, razgovorima ili knjigama. Svoje samopouzdanje možete da popravite samo tako što ćete postati dobri u nečemu. A kako postajete dobri u nečemu? Učite, vežbate i radite, vidite rezultate i taj proces ponavljate godinama. Kao rezultat toga, i vaše samopouzdanje će vremenom rasti. 10. Cenite svoje prijatelje Možda mislite da vam prijatelji nisu potrebni, ali jesu. Zato budite dobri prema njima i poštujte to što i vaši prijatelji imaju svoj život, posebno što kako smo stariji svi imamo više obaveza i sve manje slobodnog vremena. Stvari se menjaju, prijatelji ostaju. 11. Ne verujte u sve što vidite Živimo u svetu u kojem svako želi pažnju. Svi žele da budu poznati i sve se vrti oko izgleda. Ne verujte u priče o uspehu koje viđate svuda. Jutjuberi, Instagram modeli… deluju savršeno, ali to je samo spolja. Ne treba da budete cinični, ali samo ne uzimajte izgled kao činjenicu. 12. Naučite da volite kritike Kada neko izdvoji svoje vreme da vas kritikuje, trebalo bi da budete zahvalni na tome. Zašto? Zato što je to vaše gorivo. Kritike koje dobijete možete da iskoristite da unapredite sebe, svoje proizvode ili usluge. Osim toga, kada kritike koje dobijete nemaju smisla, to može da vas razljuti, ali i to je dobro. Takva vrsta ljutnje je dobra jer u nama budi inat da pokažemo drugima da smo dobri. 13. Ako ne možete da brinete o svom telu, ne možete ni o čemu Sviđalo vam se to ili ne, vi ne kontrolišete u potpunosti svoje zdravlje. Na to možete da utičete tako što ćete zdravo da se hranite, da vežbate i nećete da koristite svoj telo kao toalet. Dakle, mrdnite zadnjicu! I vodite o svom telu računa svakog dana jer, ako to ne možete, šta možete? Shvatite to kao praksu za neke teške životne situacija jer, što ste jači, to bolje. 14. Sreća je izbor Vi kontrolišete svoje misli. To znači da vi odlučujete šta ćete da radite sa svojim životom. Ako niste zadovoljni, ljuti ste ili frustrirani, do vas je. Ako mislite da ne možete da budete srećni jer niste bogati, nemate neku "zver" od auta, a fali vam i jedna kućerina, niste u pravu. Možete da budete srećni sa onim što imate, potrebno je samo da to odlučite. 15. Radite više teških stvari Kada završite nešto što vam je bilo teško, šta god da je to, imate osećaj ispunjenosti, a to automatski daje značenje vašem životu. Zato, posvetite deo svog vremena rešavanju problema, pomaganju drugima, kreiranju nečega… Nije važno šta radite, važno je da se osećate korisnim. Let's block ads! (Why?)

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/ispovijesti-hrvatskih-hostesa-nudili-su-nam-grupni-seks-za-200-kuna-je-htio-da/

ISPOVIJESTI HRVATSKIH HOSTESA: "Nudili su nam grupni seks, a za 200 kuna je htio da..."

Više od pola ispitanih djevojaka tokom posla doživjelo je verbalno zlostavljanje, a na pitanje koliko puta je do toga došlo, djevojke najčešće odgovaraju tri. Samo 23 od 528 zlostavljanih hostesa prijavilo je zlostavljanje na poslu policiji.

“Pošla sam prema WC-u i na vratima srela jednog starijeg muškarca koji mi je rekao da će mi dati 200 kuna budem li piškila ispred njega.

Umrla sam od straha i otada više ne radim kao hostesa”, ispričala je studentica Lucija koja je svoj studentski budžet popunjavala radeći kao hostesa po noćnim klubovima.

“Čvrsto me uhvatio za ruku i zagrlio, pa me onda uhvatio za stražnjicu, a nisam se mogla istrgnuti. Ostali su se samo smijali. Osjećala sam se tako nemoćno”, otkrila je druga studentica.

“Prijateljica i ja odlučile smo se za rad u jednom noćnom klubu. Bilo nam je obećano 200 kuna za četiri sata rada, od 23 do 3 sata. Nakon što smo došle u poluprazni klub, voditelj nas je poslao za stol njegove prijatelje, koji su nas pozivali na grupni seks.

U 3 sata rekle smo voditelju da nam da novac jer želimo ići kući. Rekao je da pričekamo još pola sata, pa smo to i napravile.

U 3.45 nam je rekao da ne izgledamo kao na slikama te da će nam dati 150 kuna svakoj jer smo nesposobne i ružne”, ispričala je studentica Ana.

Da bi se zaposlile kao hostese, djevojke moraju zadovoljiti određene kriterije koji najčešće glase: “visoka, vitka, privlačna”. One uglavnom vode rezervacije u noćnim klubovima ili samo popunjavaju prostor, tačnije glume goste.

Većina njih posao nalazi preko interneta ili agencija koje im garantuju sigurnost, i što se tiče isplate preko ugovora i što se tiče sigurnosti na radnom mjestu, budući da s djevojkama uglavnom šalju osobu koja se tu noć brine o njihovoj sigurnosti.

Ipak, zbog lakše i brže zarade, mnoge djevojke se odlučuju na posao na crno, a u tom slučaju honorar uglavnom dogovaraju na kraju večeri. U prosjeku zarade od 150 do 200 kuna.

[gtaradi]

Mobbing u Međimurju: ispovijest jednog radnika

Mobbing u Međimurju: ispovijest jednog radnika

Vlasnik tvrtke je urlao da sam uboga sirotinja i da će me zgaziti kao crva, a potom me udario Prijetnje, ponižavanje, vrijeđanje, psihičko, pa čak i fizičko zlostavljanje na poslu, u današnje su vrijeme više pravilo, nego iznimka. Da radnička prava u Hrvatskoj, po svemu sudeći, postoje samo kako bi ih se kršilo, na svojoj je koži osjetio i S.F., 62-godišnji radnik iz okolice Čakovca kojeg je…

[proglas]

KONOBARICA DOBILA OTKAZ I BATINE: Gazda me hvatao i tražio seks, njegova žena me prebila… - http://www.proglas.ba/konobarica-dobila-otkaz-i-batine-gazda-me-hvatao-i-trazio-seks-njegova-zena-me-prebila/ - Dijana Maljik (25) policiji je prijavila poslodavce, gospićku ugostiteljsku porodicu Crnković, da ju je pretukla, i to nakon što je pred gazdaricom Katom njena supruga Ivana optužila da očijuka s konobaricama u njihovom restoranu Lipa i još jednom njihovom istoimenom kafiću. Tvrdi da je gazda sva...